Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” nešto duže od godinu dana, primjenjuje novu terapijsku proceduru – neinvazivnu galvnasku neuromodulaciju mozga u sklopu rehabilitacije pacijenata nakon moždanog udara. Procedura je uvedena u saradnji i prema iskustvima Klinike za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” – Beograd, te u skladu sa iskustvima već dugogodišnje primjene iste procedure u svijetu. Nakon nabavke specijalizovanog uređaja koji je klinički standard u transkranijalnoj neinvazivnoj neuromodulaciji mozga u svijetu, Soterix Medical 1×1 USA, pristupilo se primjeni procedure na selektovanim pacijentima sa nekom od sljedećih posljedica moždanog udara: depresijom, oštećenjem govora, neuropatskim bolom i slabošću ruke. 

Transkranijalna galvanska stimulacija je neinvazivna, bezbolna, stimulacija mozga galvanskom strujom niskog intenziteta. Specijalizovani medicinski aparat sa napajanjem na baterije, stvara konstantnu struju niskog intenziteta (<2,5mA) koja se aplikuje putem dvijelektrode plasirane na poglavinu. Iako se najveći dio struje gubi prolaskom kroz poglavinu i lobanju (oko 80%)preostali dio muduliše neuronalnu aktivnost mozga putem pomaka membranskog potencijala kortikalnih i subkortikalnih  nervnih ćelija. 

Metode neinvazivne transkranijalne galvanske neuromodulacije imaju dugu istoriju, ali tek zadnjih decenija su učinjeni značajni pomaci kako u tehničko metodološkom pogledu tako i u razumijevanju fizioloških mehanizama. Mogućnost da se selektivno i ciljano moduliraju neuralni krugovi i sistemi otvorila je i njihovu humanu primjenu. U odnosu na hiruške metode neinvazivnost je očigledna prednost, a u odnosu na faramakoterapijske metode prednost se sastoji u funkcionalnoj selektivnosti stimulacije. Ključna uloga u neuromodulaciji u terapiji i rehabilitaciji patoloških stanja centralnog nervnog sistema (CNS) je bazirana na činjenici da su promjene ekscitabilnosti i nivoa sinaptičke aktivacije pojedinih struktura i funkcionalnih mreža unutar CNS patofiziološki supstrat značajnog broja ovih stanja.  

Dva su ključna principa koji naglašavaju efekte  ove metode  na moždanu aktivnost: 

  1. Promjene u broju akcionih potencijala nervnih ćelija (rastu sa anodnom stimulacijom i smanjuju se sa katodnom stimulacijom) 
  1. Formiranje novih i/ili izmjena postojećih obrazaca okidanja akcionog potencijala u neuronima nakon anodne stimulacije. 

Elektrofizološki mehanizam djelovanja podrzumjeva smanjenje pozitivnih jona u bazalnim dijelovima ćelijske membrane nervne ćelije pod andom

što indukuje depolarizaciju ovog dijela membrane i dovodi do povećanja ekcitabilnosti neurona.  

TGS stimulacija proizvodi kratkoročne efekte na nervnu aktivnost i dugoročne efekte na plastičnost mozga, uključujući dinamičku modulaciju sinaptičke efilasnosti na oslobađanje neurotransmitera, što sve ukazuje na kliničku korist. (Parasuraman and McKinley, 2014; Tanaka et al., 2013). Distribucija gustine struje i put u korteksu nisu uniformni i zavise od orjentacije vlakana. Struja je najjača na mjestu ispod elektrode i raspoređuje se prema impendace.

Intenzitet struje je od 0,02mA/cm2 do 1mA/cm2, rapored elektroda može biti monoplarni i bipolarni. Kod monopolarog položaja jedna elektroda je plasirana na glavu, a druga na rame, dok su kod bipolarnog načina postavke elektroda obe elektrode plasirane na glavu. Rapoređuju se prema internacionalnom sistemu rasporeda EEG elektroda, a na šest kortikalnih polja u zavinosti od željenih efekata (motorni kortekst, dorzolateralni korteks, vizuelni korteks, frontalni korteks, prednji temporalni korteks, zadnji temporalni korteks).

TGS može predstavljati efikasnu opciju liječenja za pacijente sa velikim depresivnim epizodama koji ne žele da uzimaju lijekove i za one koji ne mogu tolerisati antidepresivne lijekove. Indikacija mogu biti i bolni sindromi koji se teško tretiraju u multiploj sklerozi, fibromijalgiji, kompleksnom regionalnom bolnom sy, centralnoj neuroptaskoj boli kod spinalnih povreda ili moždanog udara, glavobolje i postoperativne boli. Pregledno istraživanje 26 studija sa 754 pacijenta pokazuje dokaze o pozitivnim efektima tDCS u rehabilitaciji pacijenata nakon moždanog udara posmatrano kroz aktivnosti svakodnevnog života. 

TGS je sigurna tehnika sa blagim i prolaznim neželjenim efektima što je izvedeno kao zaključak iz 209 studija (Brunoni AR, Amadera J, Berbel B, Volz MS, Rizzerio BG, Fregni F. Int J Neuropsychopharmacol. 2011). Da bi se izbjegli neželjeni efekti koriste se elektrode površine 25cm2 (5×5) uz obezbjeđivanje dobrog kontakt sa kožom odnosno kosom poglavine. Rijetki neželjeni efekti tokom tDCS-a su: blago peckanje, umjereni zamor, blagi svrab, blaža glavobolja, mučnina, nesanica. 

Jedina kontraindikacija za primjenu tDCS je epilepsija.